Улазећи у пространу и високу при­прату, на једна од троја врата, посе­тилац ступа тек у предворје дечан­ске цркве. Оно је подељено на три брода, међусобно одвојена мермерним стубовима високим преко шест метара. Чим уђемо у овај про­стор остајемо затечени мноштвом фресака које нас окружују. Сли­кане површине дечанске цркве готово су непрегледне. Све оно што се деценијама, у српским и византијским храмовима посте­пено стварало и увећавало, развило се у Дечанима до невиђених размера ­ ни у једном храму, било српском или византијском, није се појавило толико фресака и ни­где историја спасења није показа­на на једном месту тако подроб­но као овде. У преко хиљаду сцена разврстаних у више од 20 циклуса и неколико хиљада појединачних фигура, уткано је искуство читаве касновизантијске уметности.

На осликавању цркве је десетак го­дина (1338.-1348.), истовремено или једни за другима, радило више сли­кара, што се одразило на разноли­кост, како у стилу, тако и у уметничком квалитету извођења фресака. Нема међутим никакве сумње да је на самом почетку рада на живопи­су дечанске цркве, састављен под­робан распоред тема у целини и по појединим просторима, и од њега се ретко одступало. Само се тиме може објаснити изузетна тематска усклађеност и целовитост сликаног програма.