Прелазећи из јужног у северни параклис кроз западни део нао­са видимо у своду, на зиду и сту­бовима сцене другог доласка Хри­стовог. След догађаја започиње у највишој тачки свода Његовим си­ласком с неба, на престолу којег спуштају два анђела. Уместо Страш­ног Судије у Дечанима је насликан Христос Сведржитељ скоро благо­га лица, који се речима c отворе­ног Јеванђеља на колену и покре­том руке обраћа благословенима да приме Царство Небеско. Осим анђела, у дванаест издвојених гру­па насликани су зборови правед­ника, заступника људи пред Хри­стом, c молбено подигнутим рука­ма: апостоли, мученици, преподоб­ни, архијереји, монаси, пророци, старозаветни праведници.

Слике раја­ Богородица на пре­столу, покајани разбојник са крстом, праведници у наручју Авра­мовом као и друге, насликане су на стубовима наспрам западног зида. Испод рајских призора на стубови­ма, представљена је судбина оних који су у пакленим мукама.

Циклус слика о Христовим учени­цима, смештен је у Дечанима у се­верозападни део наоса, до север­ног параклиса. Овај циклус је при­лично редак и у византијским и у западним црквама, и по много чему је јединствена појава у умет­ности свог времена. У двадесе­так сцена, поређаних оним редом како су догађаји изложе­ни у Делима апостолским, почев од свода, по­степено се спуштајући на околне зидове и ступце, испричана је по­вест о чудима, мисионарској де­латности и страдањима апостола Петра и Јована, Филипа, Павла и прво­мученика Стефана.

Лепотом и геометријским распоредом под­них мермерних плоча, издваја се простор у средишњем делу наоса, под куполом. Ту је у квадратном пољу, од углачаног оникса и бре­че изведена амвонска розета. Дијагонално распоређене шаре су удубљене и испуњене оловом, преко кога су биле постављене златне плочице.

Испод Пантократора, око кога је на­сликана Небеска Литургија, у купо­ли су распоређене монументалне фигуре пророка, изразито каракте­ристичних, снажних физиономија.

У поткуполним зонама се одвијају величанствене композиције Хри­стових и Богородичиних празни­ка скоро савршено очуване. Ве­лики празници су, по редоследу збивања, распоређивани по зи­довима испод куполе и на лучним површинама испод њих.

Циклус Христових страдања је оп­ширно приказан у вишим дело­вима наоса. Почиње на луку у за­падном делу храма Тајном вече­ром, простире се по стубовима који придржавају куполу, а завршава на своду олтарског простора.

Са десне и леве стране поткуполног дела наоса су певнице, које пара­петни зидови одвајају од простора параклиса и западног дела наоса. У десној се налази раскошан камени владарски престо, сличан западно­ европским краљевским тронови­ма, са уздигнутом полеђином и боч­ним странама у благом луку, које се завршавају рукохватима украше­ним розетама.

Слика Цркве, заједнице Бога и људи, свих светих од оних најстаријих до новопројављених ­ и живих, најпотпуније је и најпрегледније показана у најнижем сликаном појасу дечанског храма. Скоро изједначени висином и величином с људима у храму, ови појединачни и чеоно окренути ликови светих насликани су врло пажљиво и с обиљем злата. Највише је светих ратника, али ту су и пустињаци, бес­ребрени лекари, свети Срби; многи благосиљају или поучавају речима исписаним на свицима које држе у рукама.